NA MLADIMA SVET OSTAJE deo treći – Celo selo šmrče belo

NA MLADIMA SVET OSTAJE deo treći – Celo selo šmrče belo

Kad je zabava malo poduvaš, kad te iznervira škola uzmeš koji bensedinčić da se smiriš, kad treba malo pomoći oko spremanja sobe, gucneš koji trodončić, kad treba malo pomoći pri učenju malo napudraš nos, pa malo po malo opa pajdomančina pa Branko Kockica u venu se bockica.
Prema pro­­­­cenama Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu živi oko 35 000 nar­ko­ma­na (ovo se odnosi samo na one registrovane tj. one koji su nekad pokušali da se leče). Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji ima oko 80 000 zavisnika od droge. Iako zvaničnih podataka nema, stručnjaci sve češće tvrde da je oko 60 odsto mla­dih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom.
To nam kažu statistike, ali kako kažu, postoje tri vrste laži; laž, prokleta laž i statistika, kad neko stoji jednom nogom na vrućoj peći, a drugom u zamrzivaču, statističar bi rekao da se taj čovek prosečno nalazi na ugodnoj temperaturi. Svako drugo lice koje ćete danas videti nalazi se jednom nogom u grobu, a ne moram ni da vam pričam o tome da ćete naći možda tri osobe koje nikada nisu probale drogu (i vutra je droga!), sve dok vam u letnjoj šetnji dok prolazite pored osnovnih škola golica nozdrve nežni miris tek zapaljenog džointa, a u srednjim već možete fino da se uradite samim njuškanjem stola po izboru (računajući i one u zbornici).
Nekada je bilo da se zna tačno koja su "narkomanska mesta" i kako izgleda narkoman, a danas se iz wc-a svakog mesta možeš naleteti na napuderisan nos, iza svakog ćoška na veseli kez, i na svakoj žurci previše razigranu decu. Kada bi ljudi, za promenu, gledali jedne druge u oči, umesto u pod, možda bi i primetili crne rupe beznađa bez zenica i zombije koji hodaju pored njih ravnodušni, očajni i mrtvi.
Danas se drže ne samo smešna, već i netačna predavanja o narkomaniji u bednom pokušaju da se ovo ludilo mladih ispravi, ali čak i na predavanjima koja nisu toliko smešna se govori samo ono što droga radi telu, glavi, srcu, kako deca ne treba da se drogiraju jer će im to uništiti telo - a dušu? Đavo bi se danas mogao smatrati kao personifikacija droge.

Za mlade koji ovo čitaju -
Ako ikada poželite da se drogirate, zapamtite da je droga kocka, kada je jednom položena ispred vas vi postajete kockari, a ulog koji je neophodan da postavite na sto jeste sve što imate, vaš život, vaša duša, sve što volite, svi koje volite i svi koji vole vas. I kocka (droga) uvek traži još, i uvek uzima sve što joj ponudite. Da li ste stvarno spremni da sve to izgubite?
Heroin je nešto na čemu skoro svaki "narkoman početnik" završi, a on je karta za stajanje u red, na scenu smrti u zloj predstavi mrtvih zombi vojnika, a kad predstava završi ne dolazi do aplauza već do po koje suze ispred nadgrobnog spomenika sa vašim imenom.
Probati jednom nije nikada "samo ovaj put", trava jeste droga, droga jeste smrt, vaš život jeste tada kocka, droga se ne deli na tešku i laku, i nikoji period vremena tu nije malo, i jedan put je previše.

NARKOMANIJA NIJE BOLEST, NARKOMANIJA JE OBEST!
Narkoman može postati SVAKO.

Ko je kriv?
Kriv je prvenstveno narkoman. Ovo zvuči okrutno, ali jeste okrutna istina, jer, svako će se bezbroj puta susresti sa ponudom "Hoćeš?", a samo je izbor te osobe da li će reći "Da." ili "Ne.". Uvek je tvoj izbor, i niko te nije naterao da ti pristaneš.
Naravno, za one koji će reći "Da." krivo je društvo, okruženje, država, policija, roditelji, političari, prijatelji, saputnici, prolaznici... KRIVI SU SVI!
Za nastanak većine narkomana je kriva činjenica da je droga toliko dostupna.
Mislim da smo svi svesni da je sve više i više narkomana (Srbija se drogira da ne bi poludela), i svi se pitaju "zašto?" mada je odgovor prilično jasan, a i kako bi rekla pokojna Sonja Savić "Kakva je to država koja proizvodi intravenske narkomane?", ali malo ko se pita "kako?", ovim mislim na KAKO JE TO MOGUĆE? Kako je stvarno moguće da je drogu lakše naći nego drvo u šumi? Kako to da ne moraš ne samo ni da je tražiš, već, čoveče, ni da joj ne dozvoliš da ona tebe nađe? SUPovci i rade nešto povodom ovog pitanja, kad ih neko natera, ali suština je da i tada hvataju "sitne ribe" tj, nekog narkomana koji je nekom drugom narkomanu jednom kupio drogu kad je kupovao i sebi. Šta je sa "velikim ribama"? Da li je moguće da se ne zna ko su oni koji masovno prodaju drogu i šire je toliko da ona dolazi do školski klupa? Naravno da nije. Kazne - Za "sitne ribe" uglavnom koja godina iza brave, a za "velike ribe" verovatno ima odredjen procenat zarade (ili robe) za naše drago pravosuđe. E, iako se o drogama više ne ćuti, a zašto i bi, kada možeš da se dereš na sav glas i drogiraš na sred srede ćelavog trga i niko ništa neće poduzeti, o ovome KAKO SE NIŠTA NE RADI PROTIV NARKOMANIJE se ne priča.

O ovoj temi bi se moglo pričati toliko da se čitava jedna knjižara stvori, ali od pričanja o tome nema vajde, jer je stanje alarmantno i zahteva, i to pod hitno, rešavanje.
Sada će neko od vas koji ovo čitaju verovatno reći, dobro sad kad si ti toliko pametna da nam to kažeš, a zašto ne kažeš eto na primer kako bi ti to rešila. E, reći ću vam kako. Budući da je vreme kada se moglo pričom rešavati davno prošlo i budući da kod našeg naroda ne funkcioniše "milom", ovo se može jedino, a najefikasnije rešiti "silom" tj. strahovladom. Kako bih ja to uradila? Lepo. Stavila bih dilere van zakona. Za one koji ne zanju, neko se stavlja "van zakona" u vrlo retkim i stvarno radikalnim situacijama, i osoba koja je "van zakona" je neko koga ti kao totalni anonimus i običan prolaznik možeš ubiti kad ga vidiš bez snošenja ikakvih posledica za to ubistvo. E, tako bih ja dilere stavila van zakona. Par njih bi, nežalost, morali završiti "izloženi na kolcu" ne bi li se ostatak njih, da prostite, usro. Kada bi sa makar dva dilera ovo bilo urađeno i kada bi se plus uvele strašne novčane kazne za one koji znaju da neko dila, ili da negde ima droge a tu informaciju prećutkuje, da vidiš kako bi se teško nalazila droga. Samim tim bi se, logično, smanjio broj narkomana. Nažalost, da bi se narod doveo svesti (i naveo na imanje iste) neophodno je napasti ono što im je najmilije - sopstveni džep, što bi dovelo do toga da se neko plaši da stoji predugo pored fleke koja je ostala od nekog dilera, a kamoli išta drugo.
baksuz baksuz @ Pet, 26.06.2009. 17:07

Komentari

sinisa sinisa @ Pet, 26.06.2009. 17:45
baksuz:
trava jeste droga


ipak smo priznali... :roll:
zoyA zoyA @ Pet, 26.06.2009. 18:21
baksuz:
Prema pro­­­­cenama Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu živi oko 35 000 nar­ko­ma­na (ovo se odnosi samo na one registrovane tj. one koji su nekad pokušali da se leče).

ne znam odakle vadiš podatke, ali evo baš je danas u tekstu na sajtu b92 napisano da u bg-u ima 6893 registrovana narkomana, „navodi se u informaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje”..

btw, ne bih rešavao problem narkomanije na tvoj način :) prvo trebamo rešiti sudstvo, pa tek tada poboljšati rad policije, a onda će zakoni da urade svoje..

na kraju, ne bih imao problema ni da je narkomanija legalna, jer mislim da svako treba da ima slobodu da sebi radi šta god hoće, dok god to ne ugrožava druge..
pcmaniac pcmaniac @ Pet, 26.06.2009. 18:28
jer mislim da svako treba da ima slobodu da sebi radi šta god hoće, dok god to ne ugrožava druge..


e, ovako isto sam ja razmišljala dok nisam skapirala da smo svi mi povezani, i to je generalno mišljenje koje ne samo da je pogrešno nego ubi bože koliko je pogrešno. pročitaj obavezno "Petoro ljudi koje srećeš u Raju" Mic Elbom (imaš ovde kod nas u biblioteci, i nemoj da te zbuni ovo "Raj" nije religijsko štivo :) ) tu je ovo koliko ono što radiš sebi utiče na sve tačno objašnjeno kroz priče onako kako ti ja ne bi znala objasniti, a moraš da znaš :)
to što si je neko narkoman ne ugrožava roditelje, prijatelje, društvo, sredinu...?
još jednom - svi smo mi povezani toliko da je to nezamislivo, i sve što radiš utiče na svet oko tebe, i opet još jednom - obavezno da pročitaš tu knjigu i da mi daš izveštaj o pročitanom štivu da budem sigurna da si je pročitao :)


što se mog načina tiče, nisam rekla da je dobar (baš naprotiv), a kamoli "moralan" ali je, kad sve sagledaš, nažalost, jedini koji bi bio efikasan, i to jako efikasan.

što se podatka tiče, to je Zavod za bolesti zavisnosti u Beogradu izjavio 2007. sad, da li je to tačan broj, ili je to njihova procena ili su računali i one neregistrovane, ili šta već ne znam, ali verujem da ih ima i više od toga.
baksuz baksuz @ Pet, 26.06.2009. 18:44