Da li da ustanem ili da odustanem?

Da li da ustanem ili da odustanem?


Koliko puta ste postavili sebi ovo pitanje? Koliko li ste se puta probudili u krevetu bez volje da ustanite I pomislili “Da li da se umijem ili da se ubijem?”. Možete ovo pitanje nazvati mojim neozbiljnim stavom, možete se distancirati I neprihvatiti takav stav kao realan, ali I same suicidne misli, pod hitno treba izvuci ispod tepiha. Samoubistvo je čin u afektu, kao što su I misli samo trenutneačne. Vi ste se odlučili za umivanje, ali koliko ljudi je u tom istom trenutku izabralo alternativnu opciju?

Sa oko milion ljudi koji godišnje umru usled posledica oduzimanja sopstvenog života u celom svetu, samoubistvo je u redu najvećih svetskih javno zdravstvenih problema, ističe se u izveštajima Svetske zdravstvene organizacije. Stope suicida (broj samoubistava na 100.000 stanovnika godišnje) su porasle za 60% širom sveta u poslednjih 45 godina.

Samoubistvo je među tri vodeća uzroka smrtnosti osoba između 15 i 44 godine oba pola. Procenjuje se da su pokušaji oko 20 puta češći nego izvršena samoubistva.

Iako su stope samoubistva tradicionalno bile najviše u populaciji starijih osoba muškog pola, stope suicida među mladim ljudima su u toj meri porasle da su oni postali grupa pod najvećim rizikom u jednoj trećini svih zemalja

Nažalost, pomenuti trend je jedan od retkih u kome ne zaostajemo za svetom.

Dok je stopa suicida u Srbiji na nivou svetskih proseka, Vojvodina se godinama posmatra kao visoko rizična regija po pitanju suicida.

Vojvodina je na prvom mestu u Evropi. Samo od 1. januara do 26. novembra 2007 g , na području Sekretarijata unutrašnjih poslova u Zrenjaninu evidentirano je 56, a kikindskog 28 samoubistava
od 1. januara 1993, do 31. decembra 2002. godine u srednjem i severnom Banatu evidentirano 769 slučajeva samoubistava - nepunih 77 godišnje, dok su, evo, samo u prvih jedanaest meseci 2004. godine registrovana 84 samoubistva. Najkritičnija je bila 1999. godina u kojoj je život sebi prekratilo 113 osoba.

Broj samoubistava u gradu je dva puta češći nego u seoskim područjima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru. Noćna i jutarnja samoubistva češća su od dnevnih. Velika je verovatnoća da će oni koji su već jednom pokušali samoubistvo pokušati ponovo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2004. godine, samoubistvo u Srbiji izvrši više od 1.300 ljudi godišnje.

Iako ne postoji podatak o statističkom odnosu pokušaja i realizovanih samoubistava, opšti je utisak da je u Srbiji broj suicida u porastu.


Najčešća klica koja je uzrok samoubistva jeste depresija. Depresija ima najviše veze sa nedostatkom izazova i ciljeva u zivotu. Mnogi se okrecu “opijumu za mase”, religiji, ali postoji dobar razlog za to. Svakome je potrebno nešto u šta će da veruje, što će utešiti dušu u teškim situacijama, dati nadu za “bolje sutra” I snagu I motiv da se to sutra dočeka. Ljudsko društvo u globalu ima problem sa definisanjem puta do sreće a samim tim i sa depresijom koja proizilazi kao posledica nenalaženja istog.
Tvrdi se da je
svaki apel, svaki pokušaj samoubistva stanje koje zahteva bolničko lečenje i adekvatni medikamentozni i psihoterapijski pristup, ali nema magične pilule koja će rešiti sve naše probleme, I sve to nam može samo priskočiti u pomoć ka rešavanju, ali ne I rešiti problem. Stvaranje nečega iz ničega je jedino rešenje i izlaz iz depresije. Osećaj radosti kreiranja - jedini put. Vi ćete pisati pesme, neko drugi će praviti kolače, neko menjati raspored nameštaja u sobi, a neko popravljati kompjutere - bitno je da se radi i da se izađe iz priče "moj život je težak i niko me ne voli". Pomazite psa ili mačku I osetite bezuslovnu ljubav koju pružaju životinje. Udelite dinar prosjaku ili pomozite strancu na ulici I osetite samoljubivost zbog velikodušnosti I dobrote.

Volite sebe jer tada, I samo tada, ćete moći voleti druge.

Postoji jedna činjenica koju često zanemarujemo, zaboravljamo I zapostavljamo u svom, u današnje vreme posebno forsiranom egoizmu - Postoji neka tajna veza kojom za sebe vezujemo one oko sebe. Sve što činimo sebi činimo I onima koji nas vole. Većina samoubica u svojoj bolesti I sebičnosti (ma koliko to okrutno zvučalo) nikada ne pomišlja na drastičnu posledicu ubijanja drugog, ubijanjem sebe.

I najmanju suicidnu misao ne treba gurnuti pod tepih, jer ona neće tamo nestati, već samo napraviti finu podlogu za dalje gomilanje. Najlakši način rešavanja problema nije bežanje od njega već suočavanje I upravo rešavanje.

Suicidne misli nisu nešto čega se treba stideti ili što treba potiskivati, već problem kom je potrebno ozbiljno I alarmanto pristupiti, I potražiti pomoć, mada ne zaboraviti da samo rešavanje ostaje samo na vama.

Svaka depresija je manjak sopstvene vrednosti na dubokom psihičkom nivou. Sopstveni identitet je ono za cime svako od nas traga i sve sto radimo u zivotu radimo sa ciljem da definišemo i unapređujemo sebe, na psihičkom, fizičkom, duhovnom, i svim drugim nivoima. To je proces evolucije - mentalne i spiritualne. Kada evolucija stane staje i zivot. Samo vi možete da učinite vaš život vrednim življenja.


baksuz baksuz @ Pon, 22.02.2010. 23:46