MAJKINI DIVANI> DITE

MAJKINI DIVANI> DITE

Šta bi ja dico moja da mi nije Ane,ona mi zlata vridi.Koliko mi je puta pomogla i izišla u susrit, ne može se ni pribrojat. A i mene uvik snađe niki poso, da oči ne mogu otvorit.Kažem, lako je kad imaš taku komšinicu, ko ja Anu, pa ti uvik štogod pomogne. Tako mi se zna skupit posla, da ne znam kud ću prije. Ovi dana ta kiša, pa mi ne da radit to što sam sebi zapovidila. Grašak sam tribala kad i kad pobrat, višnje mi zrile, nji triba u dunc mećat. Eto i kajsije su već omekanile, može ji vitar otrest, a i od nji mi valja pekmez kuvat.Stigla sam samo sedam boca trišanja, oni rani, metit u dunc, a ovo drugo me sve čeka. Pa onda po kući posla, robe se skupilo, i posteljinu mi triba oprat, pa one krpare u gonku, nji nisam još od jesenas prala. Nakupi se toga svega. Pa opet, imam ona dva pivca, priklanjska, nji bi morala očupat, pa metit u ladnjak. Tuku ove mlade, a i šta će mi toliki pivci po avliji. Ondak, ove tri kvočke nasadite, sa šnjima belaja samo takog. Neće da side na jaji, ustanu pa odu, nisam više cigurna jel su priladili jaja, jel nisu? Ko zna šta će biti i od tog? A nikoj dan, što mi se desilo, to nije bilo skoro. Ujutro vidim, sunce se promolilo. Kažem, biće lip dan. Kad onamo, posli devet sati, ja motiku, pa ću u bašču. Triba mi taj popunac pokopat, osvojio je i luk i zelenje, ima ga svudan. Sva srića, nisam dva-tri put zamanila, kad iđe Ana u varoš. Stala kod prošća, gleda u mene, i krsti se. – Pa šta radiš, kaže? –Vidiš, ne mogu gledat u taj popunac, kažem joj. –Pa znaš li ti šta je danas? Koji je dan ? Kad mi to rekla, oma sam se sitila, Brašančevo, svetac. O, Bože me ne pokaraj. Ostavim motiku,i kažem joj da me pričeka. Odem u kuću i donesem joj ček od poreze, dam joj novce i da mi to plati kad već iđe u varoš. To je drugi frtalj. Ne volim da dođe vrime da triba platit i treći , a ja nisam ni drugi rišila. To sam od dide naučila dok je bio živ. Nikom taj nije volo dugovat, pa ni državi. Uvik sve na vrime plati, pa njem šta ostane.

Ja sam već i užinala kad se Ana vratila iz varoši, bilo je frtalj jedan.Pripovida, bila je u crkvi, išla je u apateku rad salicila, bila je u dućanu da kupi šećera, i ona će mećat dunc od višanja. Kaže, najviše je vrimena izgubila u pošti, dok je čekala da plati račune i moju porezu. Al to što je vidla dok je čekala u redu , to joj iz glave ne izlazi još ni sad. Red u pošti skroz onamo napolju, prid ulazom, ima ji priko pedeset. Valjda je dilita ta cocijalna pomoć, a narod ne dočekan. Ima pet-šest šaltera, a samo na dva side blagajnice što rade.Piše tamo da priko reda iđu stariji i bolesni, trudnice, i majke sa malom dicom.I sad, jedna se dositila, priča Ana. Noseća je, i ima dite od dvi godine, lipog derančića. Kaže ovima napolju, ko oće da joj plati pedeset dinara, ona će im platiti račune priko reda. A nikima nudi i dite, da uzmu u naramak, pa sa šnjim i oni mogu tako priko reda ić, isto za pedeset dinara.A dite umiljato, oće svima. I sad, ima kojima se žuri, i daju joj. A ona se dositila, ponila nikoliko kapica i samo minja ditetu, da se manje pozna. Pripovidaju tamo da nena od čeg da živi, čovik joj osto bez posla, i ona se tako snalazi. Kažu, uvati tako po pesto dinara na dan. Bude tu malo i problema, svađaju se sa šnjom i sa onima na šalteru, već je niki znaju, pročula se.

Pripovida jedan čovik, koji je čeko u redu, da ima tako i u bolnici koji znadu prodat misto za snimanje ultrazvukom, koje se čeka i po godinu dana. Kadgod i više.

Pitam Anu, jesam li štogod dužna?.Ona se smije. Kaže, nisi, a drug put ću povest unuka, i sa šnjim u naramak, pa ću prija prić u redu. A možda i zaradim štogod, ako se kome žuri...

biroš @ Ned, 14.06.2015. 07:57

Komentari

SmileySmileySmiley
radnja31 @ Pon, 15.06.2015. 05:46