Majkini divani > KALIFERIJA

Majkini divani > KALIFERIJA

Dva puta nediljno iđem rad kruva, ode kod nas u dućan. Kadgod i jednom. Uzmem komad, pa imam cile nedilje jist. Više puti bude da I to sa mačkama podilim.Imam i sad u saćuri osušitog, taj će bit dobar za prezlu. Kruv ne valja bacat, to je griota. Ja sam sama, pa mi ne triba puno. Još pogotovu kad kuvam nasuva s krumpirom ,il lukom.

Sad u sridu, kad sam bila u dućanu, ta cura što prodaje , kaže mi da dođem u petak, ostaviće mi kruva da imam za goste. Kake goste! ?- pitam je. Kaže, imaćete goste tri dana, u petak, subatu i nedilju. Ona se pozna sa mojom unukom Cecom, i čula se sa šnjom priko mobilnog telefona, a ova joj opet rekla da me pozdravi, i kaže da ćedu svi doć na salaš, i tu će prinoćiti dva dana. Nisam je tila pitat zašto? Nek dođu, i triba da dođu. Opet, mislim i študiram, mora da je kaki belaj u varoši kad će oni doć kod mene na salaš, i bit tri dana. Tako je bilo i onda kad je bilo bombardovanje, kad su bacali bombe. I dida je onda bio živ.Dica su bila mala, neki nisu bili ni roditi. Onda su cilo vrime bili na salašu. I sad skoro su svi bili kad je bila ta komendija sa vodovodom, kad njim voda nije bila za piće. A šta je sad? Koji je sad novi belaj? Moraću otić kod Ane, i nju pitat, ona cigurno zna o čem se radi. Mora da se to pripovida na pijaci. Kad odem, onda ću kod nje naručit sira da mi ostavi, pa ću im pravit prisnaca.

Tako je i bilo. Očla sam kod Ane, i kažem joj da će mi doć dica i da će bit više dana na salašu. Zna ona,čula je. Kaže, svi koji mogu , biže iz varoši, jer tamo tako smrdi da već ne znaju šta ćedu radit.Ima ta nika „kaliferija“, i iz nje iđe smrad po ciloj varoši. Ne smidu pendžere otvarat, a vaka vrućina. Kaže mi: Znaš da sam niko veče, dok sam krastavce brala u bašči, ositila i ja ode niku smrad. Bilo je tog laganog vitra, i on je dono taj ajer, smrdljivi. To nije bilo za izdurat. Srićom, nije dugo trajo. Rekla mi, jel se sićam kad njim je krepala krava, pa je Stipan moro nosit tamo, i još su mu naplatili sedam iljada. A da su oni morali doć rad nje, uzeli bi mu i deset.

U petak, kad sam ustala i poradila oko živine i svinja, naberem boranije, one lipe žute, i to ću njim kuvat. Kad su došli, ručali su, al vidim dica baš i nisu za boraniju, ništa se mršte na nju. Ja, šta ću šnjima ? Sitim se da ima starog kruva, pa im napečem zamotanica, i tepsiju prisnaca. Tako su se obradovali, i sve pojili, pa me pitaju oće li i sutra toga bit. Reko, sutra ću kuvat krumpirom paprikaša i u njeg ću ubacit komad kobasice da malo zamiriše, i gledaću da bude oraščića, pun vajling.

Uveče sam ih sve ponamišćala po sobama, di će ko spavat.U pridnjoj sam sobi razmistila krevete, a u ovoj sam drugoj prisvukla čistu posteljinu. Unuk Joso je tio da spava u zapećku. Sića se, kaže da je tu ko dite spavo, i bilo mu je lipo.Ja sam sebi namistila u maloj kujinici, na kanabetu. Nisam baš dobro spavala, prominila sam misto.

U subotu su mi pomogli skupljat dudove. Mećem ji u kacu, pa ću kad skupim, zvat Grgu da ispeče rakije. Tribaće, da se nađe u kući. Kad je došla nedilja, pomogli su mi oko užine. Od jedne sam kokoši skuvala žute supe, bilo je i sosa od mirođije, meso sam pekla na prezli, a čuspajz je bio od mladi tikvica. Naredili su da od kolača, bude gibanica. Jedna je ruda bila sa višnjama, a druga sa cimetom. Posle su još jili lipi jabuka, petrovača. Odmorili se posli ručka, i natrag u varoš.Meni to gošćenje brzo prošlo,a vidim da je i njima žao što se moraju vraćat u varoš. Najgore im zbog smrada. Kažu, opet će morat trpit tu smrdljivu sagu od ti crkanica, što iđe iz te kaliferije.

biroš @ Ned, 12.07.2015. 08:52

Komentari

Vinko, ajd nemoj po bunjevacki ako ga govoris radi reda.Ipak taj jezik treba govotiti prirodno a ne pokusavati kao ti. Ima u ovom tekstu bar 10 reci koje si omanuo.
JerryD JerryD @ Pon, 13.07.2015. 11:44
Pohvala Vinku za tekstove i bunjevacku ikavicu.
bacvanka @ Pon, 13.07.2015. 21:05